Stručnjaci koje se bave dizajnom web sajtova ili internet marketingom svakako nemaju problem da nađu posao. Međutim, teško je valorizovati svoj rad na pravi način.

Za nekoga ko se bavi poslovima web dizajna ili izradom web stranica naplata izvršenog rada može predstavljati noćnu moru. Sa jedne strane treba biti fer prema sebi i ceniti vreme uloženo u sticanje znanja potrebnih za kvalitetno obavljanje ovakvih poslova. Treba odrediti pravu cenu za svoj posao i priuštiti sebi pristojan normalan život. Sa druge strane bitno je imati dovoljno konkuretnih poslova sa kojima se može obezbediti kontiuitet prihoda, a ne zavisiti projekta do projekta.

U svetu web dizajna postoje dva načina naplate: po satu ili po projektu. Oba načina imaju svoje prednosti i mane, a takođe i od određeih okolnosti zavisi koji od njih kada bolje funkcioniše.

Probaćemo da objasnimo specifičnosti oba načina naplate i njihove prednosti odnosno mane, kako za klijenta tako i za web dizajnera.

Naplata po radnom satu

infogate-pay-per-hour

Naplata po satu je uobičajen način u svetu slobodnjaka (freelancer), bilo da su početnici ili iskusni profesionalci u pitanju.

 

To je vrlo iskren i direktan način naplate. Ako vam predočimo da mi naše usluge naplaćujemo za x €/ po satu vi možete da procenite da li je to razumna suma za uslugu koju pružamo i ako mislite da nije prosto odete kod drugog dizajnera i platite tu uslugu manje.

 

 Prednosti plaćanja po satu

Kao što smo rekli plaćanje po satu je vrlo iskren način rada naplate. Neko se odlučuje da svoje usluge bez obzira šta je u pitanju naplaćuje po fiksnoj tarifi. Drugi se recimo odluče da visinu cene ulsuge po satu prilagode samom tipu usluge koje pružaju, tj. kao u našem slučaju cenovnika posebno se naplaćuju usluge unosa, kodiranja ili SEO i SEM analitike.

Na ovaj način jasno možemo da objasnimo klijentima šta smo to radili i koliko je vremena bilo potrebno za to kao i ko je bio od stručnjaka angažovan na projektu. Mi želimo da naplata bude transparentna i jasna kako bi se klijent osećao sigurnije. Takođe većina klijenata prepoznaje ovaj model kao nešto što im je blisko, jer takvu vrstu naplate po satu već realizuju sa advokatima, knjigivođama i drugim konsultantima.

Nedostaci plaćanja na satnicu

Osvrnućemo se na nekoliko nedostataka naplate po radnom satu. Prvo, ako dogovarate rok za izradu projekta, klijenti mogu da se uznemire ako se on produži i cena uveća u odnosu na one koj su predvideli u početku ralizacije. Da bismo izbegli ovakve situacije vrlo je važno na početku maksimalno precizirati stvari. Kada dogovorimo posao sa našim klijentima, mi im uvek otvoreno kažemo da smo na osnovu njihovog zahteva predvideli cenu projekta ali i da se ograđujemo jer ukoliko dolazi do novih zahteva prilikom izrade, ti novi zahtevi će verovatno uticati na krajnju ukupnu cenu sajta.

Drugi nedostatak je da klijenti često ne razumeju zašto profesionalni dizajneri naplaćuju više iznose za radni sat. Ako porede cenu usluge profesionalca i cene dizajnera početnika (koje su neretko ispod bilo koje razumne cene) zašto bi se odlučili da plate više. Podsećamo vas da ovde poredimo samo cene satnica, a ne razliku između plaćanja na sat i na projekat.

Klijenti se često i odluče za jeftinju ponudu misleći da su napravili uštedu dok ne shvate da je početniku potrebno daleko više vremena za isti zadatak nego iskusnom dizajneru ili programeru. Na žalost, kasno shvate da izmena 2 slike na sajtu ne traje 5 sati.

Sledeći vrlo očigledan nedostatak kod satnica može da bude poređenje same satnice bez uzimanja u obzir cene celog projekta. Klijenti često biraju najjeftiniju satnicu ne poredeći dodatne vrednosti koje nude dizajneri. Tako može da se desi da, bez obzira na razlike u ceni sata, projekti na kraju koštaju isto ili skuplje kod dizajnera koji imaju nižu cenu po satu. U slučaju da javno objavite na svom sajtu cene svojih usluga rizikujete da će klijenti samo, žargonski rečeno, baciti pogled i otići kod drugih ne uzimajući vas u ozbiljno razmatranje za davanje ponude.

Fakturisanje po satu može da bude i logistički problem bez obzira na vašu organizovanost. Fakturisanje na sat zahteva stalno praćenje sati provedenih na projektu pogotovo u slučaju kada u timu postoje i različite kvalifikacije i različite satnice ljudi. Izdavanje fakture u tom slučaju komplikovanije jer mora da se razloži detaljno po ljudima i satima na projektu-

Dizajneri koji su fokusirani na pojedinačne projekte na duži vremenki period nešto lakše vode ovu analitiku od timova koji imaju više desetina manjih projekata. U ovim sutuacijama može se desiti slučaj da dizajneri predvide okvirne cene projekata koje rade pa fiksiraju cenu za ceo posao rizikujući da će napraviti lošu procenu.

Dve najčeše metode naplate po projektima

U slučaju naplate po projektima, dizajneri najšešće okvirno određuju vreme potrebno za realizaciju pomnoženo nekom srednjom cenom radnog sata ili u drugom slučaju naplaćuju iznos koji diktira tržište za tu vrstu usluge.

I u slučaju naplate po projektu postoje prednosti i mane i sve zavisi od načina kako radite i za kakve klijente radite.

Treći popularan način rada je po stranici sajta, pa za modele web sajtova koji su prezentacioni ili tipa brošura sa limitiranim brojem stana ovaj model može dobro da se primeni.
U manjim sredinama dizajneri obično imaju klijente kojima treba samo jednostavna web strana tipa vizit karte, za šta je u najvećem broju slučajeva dovoljan HTML šablon.

Cena po projektu preračunata kroz sate

infogate-project-invoice

Dizajneri često procenjuju fiksnu vrednost izrade projekta tako što na osnovu prethodnog iskustva pretpostavljaju koliko će im vremena biti potrebno da realizuju posao.

Prednosti naplate fiksne cene projekta bazirane na utrošku vremena

Kao i u prethodnom slučaju gde se projekti naplaćuju po satnici, ovde je relativno lako odrediti fiksnu cenu izrade kada je neko iskusan stručnjak. Osobi sa iskustvom verovatno neće biti potrebno puno razmišljanja da proceni koliko bi koštala izrada sajta na osnovu razgovora sa klijentom. Potrebno je uračunati vreme za prevljenje WordPress teme, i na to dodati vreme za neophodne izmene. Kada se ta brojka pomnoži sa cenom po satu, dobija se proračun cene za taj projekat.

Mane naplate po fiksnoj ceni baziranoj na utrošenim satima

Kada se radi po jasnoj predefinisanoj satnici, tada se naplata vrši samo za one sate koji su zaista i utrošeni u rad na projektu. U slučaju fiksne cene, može da dođe do odstupanja ili na klijentovu štetu, ili na štetu dizajnera. Kada se predefinisana cena jednom dogovori, mnogo je teže menjati je u hodu ukoliko je za taj projekat potrebno da se poveća ili smanji obim posla. Na primer, ukoliko klijent odluči da doda još dve stranice na sajt, cena bi trebalo da se poveća. Ali, kako povećati cenu klijentu kad je prethodno dogovorena određena suma. Ili obrnuto, ne bi bilo fer naplatiti nekome celokupan iznos, ukoliko dođe do smanjenja obima posla (npr. klijent odluči da mu neće trebati neke stranice).

Još jedan nedostatak naplate po projektu je što dizajneri koji nemaju mnogo iskustva mogu pogrešno da proračunaju broj sati koji je potreban za neki projekat. Naravno, znaće koliko vremena im treba da nešto iskodiraju, ali ne i koliko će vremena provesti menjajući stvari u hodu na zahtev klijenta. Čak i najbolji dizajneri ponekad ne znaju koliko će im vremena biti potrebno za ovo, jer je svaki klijent drugačiji. 

Uticaj tržišta na formiranje cene

Cenu projekta koje određuje tržište često može da bude nepoštena i za one koji sajt izrađuju i za klijenta koji naručuje izradu u zavisnosti. Nekada ovako uređen tržišni
U stvari, međutim, može biti najpravedniji način da cenu nešto, kako za klijenta i dizajnera.

Prednosti naplate na osnovu potražnje

Kada klijent želi sajt dizajniran, oni ponekad imaju dobru predstavu o tome šta vredi za njih. Na kraju krajeva, ako samo želite jednostavan brošuru sajt, oni su verovatno misle da je vredno $ 10,000. Oni mogu samo da je to vredno $ 300. Alternativno, ako žele potpuno opremljenog e-trgovine sajt, oni mogu osetiti da vredi $ 10.000 ili više. Sve se zasniva na njihovoj percepciji koristi oni će dobiti da imaju sajt.
Većina ljudi su sretni da plate ono što osećaju nešto vredi. Ako misle da sajt vredi $ 10.000, koga je briga ako je dizajner misli da sam stavio samo $ 5,000 vrednosti od rada u njega? Ukoliko klijent misli da vredi više od toga, onda zašto ne bi projektant biti nagrađeni za ekstra vrednosti?
Dizajneri koji naplaćuju manje od onoga što klijent misli da je projekat vredan često gube u svakom slučaju, jer će klijent videli svoj rad kao manjak na neki način i izabrati veći cenom kompanija (ide po starom poslovici, "dobijate ono što plaćate za").
Ista stvar važi i za dizajnere koji naplaćuju više nego što tržište će razumno nositi. Nije bitno da li će jednostavan brošura sajt dizajn uzeti 10 sati za dizajnera za stvaranje i oni naplatiti $ 100 / sat. Ako postoje dvadeset drugi dizajneri tamo ko će to učiniti za $ 500 ili manje, zašto bi klijent plaća duplo? Naravno, dizajner koji naplaćuje više možda ima mnogo viši nivo vještine nego slabije ceni dizajnera, ali koliko od tih dodatnih veština zapravo će se koristiti u dizajn sajta? Ukoliko klijent ne vidi dodatnu vrednost, onda zašto bi platili za to?
Ako punite na osnovu onoga što tržište može da podnese, onda ćeš imati srećnije klijenata. Ako ljudi osećaju da imaju dobru vrednost, onda će biti zadovoljni sa svojim radom. Njih nije briga da je samo to ti je vredan posao nedelju dana i vi platili $ 10,000, dok su se njihove $ 10,000 vrednosti od toga.

PROBLEMI sa punjenjem na osnovu tržišne
Najveće mane punjenja zasnovan na tržištu dolaze do izražaja kada radite sa jednostavnim sajtovima i teškim klijentima. Recimo da citirate klijenta $ 400 na jednostavnom sajtu brochure, jer to je ono što ste pronašli ljudi u vašoj oblasti su spremni da plate.
Klijent rado prihvata taj citat, smatrajući ih u skladu sa onim što su mislili da treba da plate. Sve ide dobro dok ne počnu traži promjenu nakon promena u dizajnu ih poslati.
Uskoro ste potonuo petnaest sati u dizajnu, a oni još uvek nisu odobrili dizajn. Šta je trebalo da bude jednostavna pet ili šest sati projekat uzima način duže nego što je predviđeno i vaš prihod po satu pada opasno blizu minimalne zarade.
Postoji nekoliko načina da se bave ovakvim situacijama. Pre svega, biti veoma oprezni koji radite sa. Ako klijent pokazuje nikakve naznake da oni će biti teško pre nego što zapravo potpiše ugovor, ljubazno odbiti projekat. Alternativno, naplatiti satnice ili da vaš ugovor mnogo konkretnije o tome šta je uključeno i šta nije (uključujući i kako su mnogi krugovi revizija ćete uraditi pre nego dodatnih troškova nastalih) za određeni projekat.
Ako spadate u taboru dizajnera koji oseća kao punjenje šta tržište može da podnese je nepošteno ako sam rad nije tako teško vremena troši, imaćete drugačiji set pitanja koja će se baviti.
Ovde je stvar koju treba zapamtiti, mada: ljudi stavljaju puno skladištu u svoje percepcije vrednosti. Ako misle da nešto treba da košta određeni iznos, a vi došli u znatno manji od tog iznosa, oni će početi gledajući zašto. Nije bitno da bi razlog upravo biti da držiš iznad glave niska i da si veoma efikasan i dobar u onome što radite. Oni će misliti da nešto nije u redu sa vašim radom i da će staviti veću vrednost na firmu koja dolazi u sa ponudom bliže ono što su očekivali, bez obzira na to da li ta firma je u stvari bolje.
To je za tvoje dobro da naplati više ako je to ono što klijent očekuje. Nadoknaditi za prevazilazi očekivanja vašeg klijenta. Pruže im savršenog sajta, fenomenalni korisnički servis, i velikog ukupnog iskustva. Ako i dalje osećate krivicu zbog toga, nude im popust na završnom računu, ili na svom sledećem projektu sa tobom. Bolje je imati klijenta koji je srećna i oseća kao da imaju ono što su platili od klijenta koji misli da ima neku skriveni motiv tako malo punjenje.
Saznati upravo ono što tržište može da podnese može biti težak deo u ovoj vrsti cenama šeme. Jedan od načina da se shvati da se uverim da pitate

Na kraju kako treba naplaćivati izradu web sajta?

Odlučiti se za jedan od modela naplate u najvećem broju slučajeva zavisi od načina vašeg rada. Nekim dizajnerima može da odgovara satnica, pogotovo kada imaju projekte na kojima se dešavaju česte promene. U ovom slučaju nema nepotrebnih trzavica, klijent menja svoje zahteve, a dizajner jednostavno samo fakturiše dodatne sate bez potrebe da se projekat ponovo usaglašava.

Naplata po projektu može da funckioniše u slučajevima kada je dizajner iskusan i tačno može da predvidi potrebno vreme za izradu konkretnog projekta.

Za početnike može da bude jako teško da vrednuju svoju cenu rada, jer ne mogu da naprave procenu koliko vremena je potrebno da se urade neki zadaci.