Šta je domen, koji domeni postoje i kako ih registrovati

Kada nekog tražimo na internetu koristićemo omiljeni pretraživač (u najčešćem slučaju Gugl) ili ćemo prosto uneti ime sajta sa tačkom i nekom ekstenzijom tipa .com ili .rs. Svima je poznato kako se traže i otvaraju web strane na internetu. Međutim, mnogi se i dalje pitaju kako računari znaju šta treba da nam prikažu i ko se u stvari brine da nam ceo proces bude toliko jednostavan. Odgovorom na pitanje šta je domen, mnoge će stvari postati jasnije.

Napravićemo analogiju sa imenima lica i matičnim brojevima. Kada se rodite, vaši roditelji vam biraju ime kojim će vas okolina zvati. Sa druge strane, za državni aparat vi ste samo broj u matičnom odeljenju od 13 cifara. Kada se predstavljate drugima koristite naravno svoje ime, a ne matični broj i tako će vas ljudi lakše pamtiti.

Na internetu komunikacija između računara funkcioniše po internet protokolima. Da bi dva računara razmenili podatke između sebe oni će sebe pozivati preko IP adrese. IP adresa je skup brojeva (niz od 4 okteta odvojenih tačkom, oktet je broj izmedju 0 i 255) iz definisanog adresnog prostora. Kako onda da pristupimo podacima sa računara 189.23.46.52,  a da ne pamtimo ove brojeve koje nam verovatno ništa ne znače? Sada ćemo saznati šta je domen.

Dolazimo do pojma registra i domena

U našem svetu vezu između imena i matičnog broja vodi matična služba opštine. Za taj proces u računarskom svetu brine ovlašćeni centralni registar. Centralni registar, dakle, kao matičar čuva podatke o vašem domenu i skupu internet adresa na kojima se nalaze podaci o vašem nazivu domena i IP adrese servera koji servira podatke. Zvuči komplikovano? I jeste komplikovano, a sve da bi nama život bio jednostavniji. Dakle da bi ceo proces funkcionisao kako treba za to se brine mreža posebnih servera na internetu koji funkcionišu prema standardima DNS protokola (eng. domain name system). Njihov zadatak je da nam prevode imena u IP adrese računara.

Šta je domen

Domen je skup podataka koji opisuje jednu administrativnu tehničku celinu na internetu. Naziv domena je tekstualna oznaka koju korisnici registruju za svoje potrebe. Time se stvaraju uslovi za vidljivost vaše prezentacije pod imenom koje ste izabrali. Jednostavnije rečeno domen predstavlja internet adresu na kojoj se nalazi vaša internet stranica. Ovo ime je nakon registracije jedinstveno na internetu i niko drugi ga ne može koristiti. Bitno je naglasiti da su domeni organizovani u određenoj hijerarhiji poput fajlova na hard disku pa se u vrhu te hijerarhije nalazi root domen odnodno početak. On se obeležava kao . (tačka) i čita dot. Ako ste se pitali zbog čega u imenu svakog domena između naziva i ekstenzije postoji dot (tačka) upravo ste saznali odgovor.

Kako izabrati tip domena

Šta je domen za sajtSada kada ste saznali šta je domen, bitno je i naučiti kakvi sve domeni postoje. Prilikom registracije domena potrebno je odlučiti se za tip domena želite da registrujete. U vreme nastajanja interneta formiran je glavna podela domena na zemlje, kategorije i multi-organizacije. Vama najpoznatiji tip .com pripada klasi domena gTLD (eng. generic Top Level Domain). Pored njega su vam možda poznati i još neki gTLD domeni poput .org, .net, .gov, .edu, .int, .mil, .biz, .info.

Sledeći po važnosti su nacionalni domeni ccTLD (eng. country code TLD) koje čine dva karaktera u oznaci, i vama verovatno dobro poznat srpski nacionalni domen .rs (i internacionalizovana varijanta domena .срб). Kompletnu listu nacionalnih domena, klasifikacije i hijerarhije možete pročitati ovde.

Ako se bavite poslovanjem u Srbiji obavezno registrujte .rs domen !

Korišćenje adekvatnog domena je veoma važan faktor jer će ili pomoći u promovisanju vašeg onlajn biznisa ili će zauvek negativno uticati na popularnost vašeg sajta. Ime domena može da utiče i na vaš ugled na internetu i na način na koji vašu prezentaciju rangiraju pretraživači.

Da li registrovati nacionalni domen

Za početak, ljudi iz Srbije, ukoliko govore isključivo sprski jezik, uvek će pri pretrazi dati prednost lokalnom domenu. To im garantuje da je sajt na srpskom jeziku i da neće morati da se muče sa prevođenjem sadržaja.

Takođe, Gooogle daje veću važnost nacionalnom domenu, jer se do 97% pretraga vrši u lokalnom domenu. Pretraživači su sve pametniji i sada uključuju algoritme koji im pomažu da razvrstaju sajtove prema geografskoj lokaciji. Zbog toga, korišćenje nacionalnih domena tumače kao pomoć sa vaše strane jer im tako dajete do znanja za koje je tržište namenjen sajt. Ovaj vid vaše saradnje nagradiće višim rankom pri pretrazi.

Koliko košta i gde registrovati domen?

Pomenuli smo da se za registraciju brinu autorizovani registri domena. Te registre ovlašćuje Internet kompanija za dodeljivanje naziva (eng. ICANN – Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) i to za ccTLD i gTLD domene. Za ccTLD domene se brine svaka zemlja ponaosob, pa je tako i u našem slučaju zadužen nacionalni centralni registar RNIDS, a kupovina domena se obavlja putem mreže partnera. U najvećem broju slučajeva to su iste kompanije koje pružaju i usluge hostinga. (Ukoliko ne znate šta je hosting, pročitajte ovaj članak).

Cene domena su različite i nekada ih na promociji možete kupiti čak za 1USD za prvu godinu korišćenja. Standardne cene prilikom registracije recimo .com domena se kreću oko 10USD, a neki popularni ccTLD drže cene od 30 i više dolara.

Kupljene domene možete čuvati kod registra, pa recimo u slučaju TLD domena mi vam toplo preporučujemo servis NameCheap, a za potrebe kupovine nacionalnog domena .rs nov servis na tržištu Domenko.

Pored informacije šta je domen, za vas može biti korisno i da saznate kao zaraditi novac kupovinom i prodajom domena.

Berza domena

Zbog svoje važnosti za poslovanje, pojedini domeni imaju visoku vrednost na tržištu. Tako se, na primer, troslvni .com domeni prodaju za velike sume novca, jer su atraktivni a više ne postoji nijedan slobodan. Četvoroslovni .com-ovi su takođe na ceni. Sa porastom svesti o tome koliko je dobar domen važan za SEO, ali i za poslovanje uopšte, u svetu su se pojavile berze domena na kojima se oni kupuju i prodaju na aukcijama. Čak potoji i zanimanje domaining koje označava ovakav vid trgovine. Najveća cena koja je ikada postignuta bila je za VacationRentals.com koji je 2007. godine prodat za vrtoglavih 35 miliona dolara.

Najveće berze u svetu, na kojima se trguje na ovaj način, su:

  • Flippa.com
  • Sedo.com
  • SnapNames
  • Godaddy Auctions
  • Bido.com
  • Namecheap Domain Auction
  • NamePros.com
  • Domainstate.com
  • WebHostingTalk.com
  • DigitalPoint.com
  • DNForum.com
  • Freemarket.com

Ukoliko vam ovo zvuči interesnatno, posetite neki od gore pomenutih linkova i saznajte više o tome ili konsultujte agenciju Infogate vezano za trgovinu domenima.

Šta je domen – koji nije .com ili non-dotcom balon

Novi gTLD (generic Top Level Domain) domeni su objavljeni početkom 2012-te godine kada je najviši autoritet u regulisanju naziva domena ICANN dozvolio kreiranje skoro 2000 potpuno novih ekstenzija koje će biti lansirane tokom naredne 2 godine u periodu od 2012-2014.

Registracija ovih ekstenzija vrši se preko specijalizovanih kompanija i registara, uključujući recimo i nazive koji su zaštićeni poput .google ili .danone, ili ekstenzija zajednica kao .archi, ili .immo. Tu su takođe i lokacijske ekstenzije za gradove kao recimo .stockholm ili .nyc. Ipak većina novih naziva odnosi se na opšte pojmove (n.p.r. .music, .photo, .love).

Koliko je popularnost novih ekstenzija može se videti na sajtu Namestat koji prati statistiku registrovanja novih domena i prema toj analizi vodeću su .xyz, .top, i .loan. ekstenzije, a ukupna prodaja novih domena blizu je 29 miliona.

I dok će neko videti šansu da svoj biznis bolje poveže sa onlajn poslovanjem koristeći nove gTLD ekstenzije poput advokata, računovođa, zubara, glumaca drugi masovno zloupotrebljavaju „jeftinu“ registraciju ovih domena za spam.

Na listi 10 najviše zloupotrebljenih domena su .science, .stream, .party, .men, .top, .study, .click, . gdn, .date i .link.

Šta je domen koji vole startapi

.com je i dalje kralj ekstenzije za IT poslovni krug ljudi. Od 2010 preko 20.000 tehnoloških kompanija je izabralo .com, ali se među ostalih 5000 kompanija neki odlučuju za ccTLD domene poput .io dodeljen Britanskin Indijskim ostrvima, .de, .cn i .jp redom za Nemačku, Kinu i Japan i možda najviše od svih .co koji pripada državi Kolumbija. Po  popularnosti slede domeni .tv, .in.

Infogate agencija se bavi izradom sajtova, optimizacijom za pretraživače kao i osmišljavanjem sadržaja za vaš sajt. Na našem blogu obrađujemo teme iz ove oblasti koje su korisne za naše klijente.